Moja muzička karijera

Priču o mojoj muzičkoj karijeri ću početi sa kraja. 1986. sam napustio grupu Far, zaposlio se, otišao u vojsku, oženio se i postao otac.  

Posle "Sivog doma" počeli smo da sviramo polu-profesionalno, a ja sam se neumitno bližio kraju studija elektrotehnike.  

Nije mi bilo lako da kažem da mi je dosta, 
ali i to se desilo.  

Stanovao sam u Ustaničkoj ulici.
Na slici sam ja (na biciklu) i moj brat Miša, 1965. godine, sa našim prvim biciklom. 

Za razliku od prvog bicikla, prva gitara nam nije dugo izdržala. Koliko se sećam, moj brat je jednom prilikom pao na nju, pa smo kupili drugu. U Robnoj kući na Dušanovcu su se uskoro pojavili magneti za gitare, čime sam došao do prve polu-električne gitare. Kao pojačalo je poslužio cevni radio. Već tada sam shvatio značaj elektronike - par germanijumskih tranzistora (AC 550) su bitno promenili zvuk. 
 

C-dur, G-dur, D-dur... Problem je nastao kada sam prošao sve Jovičićeve knjige škole gitare. U stvari, problem je počeo kada sam na moru čuo momka kako na akustičnoj gitari svira "Smoke on the water" - jako je dobro zvučalo! 

...Slušao sam grupe Slade i Deep Purple. 
... Jimi Hendrix-a nikako nisam mogao da razumem. 
... Cream nisam mogao da slušam. 
.. .Pojavilo se Bijelo Dugme. Video sam Gibson Les Paul. 

Dosta je bilo klasike - došlo je vreme za Rock and Roll. 

Tako sam otkrio mikrofoniju. 

Moj prvi Sony risiver 2 x 20 W je odmah izgoreo visokotonski zvučnik... Bio sam opet na početku. 

Odlučio sam da napravim cevno pojačalo. Kupio sam knjigu i cevi (ECC83, EL84). Anodni napon je bio par stotina volti, a snaga oko 5 W. Stradalo je nekoliko osigurača, dok nisam shvatio šta ne treba da radim. Vezivao sam na red triode tražeći Overdrive (distorziju). Dosta kasnije sam učio o povratnoj sprezi i shvatio zašto je sve pištalo i zujalo... 

Na slici smo Viško, ja i Drago. Krenuo sam u treći razred gimnazije. Dotle sam vežbao i pisao pesme. 

Imali smo knjigu sa muzikom Bitlsa i Stonsa. Dobro su mi došli tekstovi njihovih pesama koje nikad nisam čuo, da po njima pišem muziku. 

Vežbali smo kod Draga i spremali prvi koncert. 

Drug iz gimnazije mi je dao tranzistorsko pojačalo od 30 W u kitu. Nisam znao da je ispravljeni napon "koren iz dva" puta veći od naizmeničnog i da je to razlog što se toliko greje. Poslužilo je za bas, zajedno sa dva zvučnika od Iskrafon gramofona. Meni je dobar bio RR cevni radio sa tranzistorskim predpojačalom na "proto bordu" iz kluba Nikola Tesla. Kupio sam pravu električnu gitaru. 

To je bila nekakva kopija Fender Stratocaster-a. Imala je dobar zvuk, loše pragove, nije držala štim, ali je na njoj, što je bilo važno, pisalo - "Fender". 

Na koncertu nije bilo strašno, ali sumnjam da nas je iko razumeo.
Bila je to čista avangarda. Teško je reći koji smo stil muzike zastupali.

Ali prvi put - je prvi put (i uvek ga se rado sećam).

Svuda je bilo falš Marshall pojačala, i to je verovatno glavni razlog što nisam smeo da kupim jedno takvo. 

Kupio sam kombo Peavey Classic 50 W sa dve cevi 6L6, mailim izlaznim trafoom i tranzistorskim predpojačalom sa reverbom. Izgledalo mi je lepše i modernije od Vox-a AC 30, ali mu nije bilo ni do kolena...

Sledeći korak je bila Palilulska gitarijada. 
I-de-mo da-lje... 
 

Odvrnuo se bat na pedali bas bubnja, i on se sagnuo da ga pričvrsti. Usred pesme, kakav užas! 
Počeo sam pesimistički (tj. realnije) da razmišljam o budućnosti. 

Viško je počeo da sluša Pank i New Wave, Drago je zapeo u školi i ubrzo smo se rasturili. 
Preselili smo se na Banjicu. 
Kupio sam Hofner kopiju Telekaster Thinline-a. Ljubičastu. Kasnije, kada sam napredovao sa naukom - prevezao sam humbucker magnete kako treba. Kobilica nije davala tačan štim na oktavi, ali je ostatak gitare bio manje-više OK.

U Politici sam pročitao oglas: "traži se ritam gitarista". 

Javio sam se na oglas.