Moja muzička karijera

Darko nas je pitao da li možemo da sastavimo muziku za određene scene. Rekli smo da možemo. Dao nam je scenario i napisali smo pet-šest pesama po stihovima i sadržaju. Svidele su mu se. 
Snimanje je bilo teško.

(Na slici smo Pop, Marko, ja i Bugi. Levo u dnu, za miksetom ja Vlada.) 

Počeli smo sa scenama na snegu. Pošto se snimanje odužilo, zvali su nas kad padne sneg. Promenili smo sve hotele u okolini. Počeli smo od Ćićevca, preko Kruševca, Ražnja do Aleksandrovca. 
 
Marko je imao dosta veću ulogu od mene. Igrao je negativca, pa su ga (stalno) šišali na nulu. Bili smo u scenama sa Mimom Karadžićem i Žarkom Lauševićem.

Meni su skinuli naočare, da ne delujem intelektualno... Ha-ha. 
Pop i ja smo stalno bežali od koreografa i šminkera da nas ne ošišaju. 
Sve je bilo lepo dok nije došao red da pred kamerama izgovorim rečenicu: "A-ha znam.", u sceni sa Draganom Lakovićem. Preznojio sam se. Ukočio sam se. 
Kostim je bio odvratan. Crveni sako, cipele dva broja veće, pantalone 5 cm kraće... 

U Ćićevcu smo ustajali u 5 ujutru. 
Glavni problem je bio, što je trebalo da cela učionica peva pesmu, a ja da sviram na usnoj harmonici. 20-tak statista i 5 glumaca! Razmišljao sam šta da radimo. Na usnoj harmonici ne umem ništa pametno da sviram, osim nekih Bluz rifova. Palo mi je na pamet, da to mora da bude nešto što svi, koliko-toliko znaju. Inače, kako i kada da uvežbam 30-tak ljudi da horski pevaju nešto što prvi put čuju. 
Odlučio sam se za "Jedne noći u decembru". 
Pod utiskom koreografije i naših uloga - iskvarili smo pesmu načisto. Međutim, svima se dopalo:
"Sve što želim u ovom trenutku...".  (Dušan je kasnije dopisao refren)

Druga moja rečenica pred kamerama je bila: "Sledeći ples dame biraju". Bilo mi je malo lakše... 
Snimanje je počelo u 8 uveče, a na mene je došao red oko 6:30 ujutru...

Najveći maler je bilo to što sam za jednu pesmu, u nekoj sceni sa tučom, kao za inat imao samo jednu strofu. Sećam se da sam morao da je otpevam 17 puta zaredom.
Darko Bajić je insistirao na realnosti: Terao je - mene, da pevam.
Kako reče - Što gore to bolje. (Kakav blam.) 

Za koncerte i priredbe u seriji, sledeći put smo došli sa Dušanom. 
Onda je Darko terao glumice da pevaju sa nama. Napravili smo duet Mirjana Joković - Dušan.
Ispalo je dobro. 

Ja sam otišao u vojsku, a "Sve što želim u ovom trenutku" je postala hit. Dušan je dopisao, novi, originalni refren. Pesmu sam čuo na tranzistoru, na manevrima u blizini Titove korenice i Plitvica. 

Svirao sam sam sebi na zakletvi, ali sam ubrzo otišao na teren i ispao iz vojnog orkestra. 
Par meseci kasnije, vratio sam se, ali kao basista. 
Svirao sam i evergrin i zabavnu i narodnu muziku. 

Posle duplog programa za goste Doma Armije u Banja Luci, za Novu godinu 1986/1987. zaključio sam da mi je dosta. 

Grupa je bez mene snimila singl i počela da sprema materijal za drugi LP. 
Septembra 1986. su se razišli, posle 7 godina rada. 

Nastavak (2011.): Zatvorenih očiju