U Oracle Pablišingu koncentrišemo se na pružanje čitaocima informacija o tome kako mogu da koriste tehnologiju da bi izdržali poslovne izazove danas i pripremili se za nove sutra. Ali Don Tapscott, koji je osigurao svoje mesto na internacionalnom nivou kao industrijski guru svojom best-seler knjigom Digitalna Ekonomija (McGraw-Hill, 1995), nas podseća u svojoj novoj knjizi, Digitalno Odrastanje (McGraw-Hill, 1998), da je sledeća generacija, koja je spremna da zauzme radna mesta, spremna da preuzme tehnologiju na način koji će promeniti sam prostor iz kog su ti izazovi nastali.
Net Generacija – ili N-Gen, kako Tapscott naziva generaciju dece koja će 1999 imati između 10 i 20 godina, je rođena u eri Interneta, kao što su mnogi od nas rođeni u eri televizora. Pripadnici N-Generacije se uključuju u privredu sa zahtevima za različite vrste usluga i radnih okruženja –to su zahtevi bazirani na osnovu nivoa lakog korišćenja digitalnog sveta koji mi možemo da proučavamo i o kome možemo da pišemo, ali ga možda nikada sami nećemo dostići.
U ovim odlomcima iz Digitalnog Odrastanja,Tapscott gvoori o tome kako će izgledati poslovanje sa, i uz, generaciju odraslu na Web brauzerima i URL adresama. – Urednici
Net Generacija je stigla! Baby boom generacija je dobila svoj eho i on je čak glasniji od originala. Ima ih osamdeset miliona, najmlađi su još u pelenama dok su najstariji upravo napunili 20 godina.
Šta ovu generaciju čini drugačijim od ostalih pre nje? To je prva generacija koja odrasta okružena digitalnim medijima. Računari se sada nalaze u kući, školi, fabrici, kancelariji, a digitalna tehnologija, kao što su kamere, video-igre i CD-ROM-ovi se svuda sreću. U sve većem broju ovi novi mediji su povezani sa Internetom - sve većom mrežom mreža, koja mesečno privlači milion novih korisnika. Današnja deca se prosto kupaju u bitovima i to je deo njihovog prirodnog okruženja. Za njih digitalna tehnologija nije ništa složenija od video-rekordera ili tostera.
Po prvi put u istoriji deca se osećaju mnogo opuštenije i mnogo su više obaveštena od svojih roditelja u pogledu korišćenja inovacije koja zauzima ključnu ulogu u društvu. I upravo će korišćenjem digitalnih medija N-Generacija razviti i nametnuti svoju kulturu ostatku društva. Bejbi bum generacija će odstupiti. Već sada ova deca uče, igraju se, komuniciraju, rade i stvaraju zajednice veoma drugačije od svojih roditelja. Oni su sila koja će izvršiti društvenu transformaciju.
Mame i tate su zbunjeni izazovima odgajanja samouverene, na-kompjuter-priključene, digitalno svesne dece koja znaju o tehnologiji više od svojih roditelja. Korporacije se pitaju kakva će ova deca biti kao zaposleni, pošto su naviknuti na veoma drugačije načine rada, saradnje i stvaranja i jer odbacuju mnoge osnovne pretpostavke današnjih kompanija. Državni organi zaostaju u promišljanju implikacija koje ova nova generacija ima na razna politička pitanja od virtuelne pornografije do pružanja socijalnih usluga, pa sve do implikacija koje će N-Generacije imati na prirodu upravljanja i demokratije. Stručnjaci za marketing imaju malo znanja o tome kako će ovaj talas potrošača kupovati i uticati na narudžbine proizvoda i usluga.
Nema značajnijeg pitanja za roditelje, nastavnike, kreatore politike, marketing stručnjake, poslovne lidere i društvene radnike nego razumeti šta ova mlada generacija namerava da uradi sa svojim digitalnim znanjem.
Sve ukazuje na eskplozivni rast virtuelne trgovine. Za početak, postoji sama Net ekonomija – sve veće mogućnosti za pružanje usluga preko mreže.
Pitanje koje često postavljaju sumnjičavi, "Da li se može zaraditi novac na Mreži?" izgleda prilično kratkovido u vreme pisanja ove knjige. Takvo pitanje je uvek bilo budalasto, kao pitanje od pre 50 godina, "Kako se može zaraditi novac električnom energijom?" Ili sa putevima. Ili sa telefonom. Sve češće pitanje koje treba postaviti onima koji koče razvoj elektronske trgovine je, "Kako možete da zaradite novac bez Mreže?" Mreža je nova infrastruktura za stvaranje bogatstva, dok se pojavljuju novi modeli preduzeća.
To je takođe novi medijum za prodaju, podršku i servis praktično bilo čega, posebno imajući u vidu da desetine miliona potrošača koji su navikli na Mrežu dolazi u produktivne godine.
Na primer, Krajzler predviđa da će do 2000, jedna četvrtina njegove prodaje biti on-line, što je povećanje u odnosu na 1.5% u 1996, a to znači da će lokalni dileri da se suoče sa oštrom konkurencijom od strane dilera sa drugog kraja države jer će kupci koristiti on-line izvore da porede cene van tradicionalnih geografskih granica.
Sigurnost više nije barijera razvoju već problem koji se rešava. Glavne prepreke uvođenju uspešne on-line elektronske trgovine su lakoća korišćenja i raspoloživost. Ali kada 14-godišnji Eric kaže, "Preko Interneta mogu da kupim šta god želim i potom otplatim mojim roditeljima kada dobiju račun," jasno je da postoji sve više ljudi kojima prija da kupuju on-line i čak daju prednost ovom načinu kupovine u odnosu na klasični. Postoje dokazi da kada potrošač kupuje proizvod ili uslugu on-line, veoma je verovatno da će to učiniti ponovo.
Raspoloživost Internet pristupa raste skokovito. Predviđa se da će 98% američkih korporacija biti na webu u sledeće dve godine, a broj ljudi koji imaju Internet vezu raste više od 50% svake godine. Dodatni uređaji za povezivanje sa Internetom, kao što je na primer Web TV, bi mogli da još više pojačaju ovaj trend.
Lakoća kojom se kupuje na Internetu će se bitno povećati uvođenjem digitalne gotovine. U ovom trenutku dominantan način plaćanja proizvoda i usluga kupljenih na Mreži je kreditna kartica – nešto što većina pripadnika N-Generacije nema. Zbog toga što postoji nominalni iznos transakcije mnogi trgovci neće prihvatiti kreditnu karticu za kupovine ispod nekog iznosa. Digitalna gotovina će rešiti oba ova problema. To je novac koji je raspoloživ on-line i troši se isto tako lako kao i gotovina u tržnom centru. Ovo će omogućiti pripadnicima N-Generacije da veoma lako naprave desetine mikrokupovina u toku jedne Web sesije, s tim što je svaka vrednosti nekoliko penija. Za pet centi će moći da se kupi jednokratno emitovanje novog videa omiljene muzičke grupe. Sledeći korak će biti formiranje potrošačkih klubova čiji su članovi pripadnici N-Generacije, sa ciljem da zajednički, na osnovu sličnih interesovanja, obezbede količinski popust, posebne usluge, ili posebne aranžmane sa stručnjacima za marketing.
Prognoze za trgovinu baziranu na Mreži su povoljne. Predviđanja za kraj veka se kreću od prognoze Forrester Research od 7,1 milijarde dolara za maloprodaju potrošačima, do prognoze Yankee Group od 10 milijardi, i skorašnje prognoze firme IDC od 40 milijardi. Institut za Budućnost predskazuje da će se do 2005. godine 2,5% od ukupne maloprodaje vršiti on-line.
Forrester predviđa da će elektronska trgovina između preduzeća dostići 65 milijardi dolara do 2000., što je skoro 10 puta više od iznosa predviđenog za individualnu potrošnju i 100 puta više od 600 miliona dolara iz 1996. Ovo je zapanjujuća stopa rasta. Kao što intraneti pokreću uspehe mnogih Web firmi, tako će trgovina između preduzeća pokretati celu oblast Internet trgovine. Standardi će se uspostaviti, preduzeća koja se bave elektronskom trgovinom će rasti i učiti, a radnici će se navići da koriste on-line naručivanje roba i usluga. Sinergistički efekat između elektronske veletrgovine i maloprodaje će biti dodatni podsticaj za obe oblasti i kako pripadnici N-Generacije budu stariji a njihova kupovna moć veća, navedene prognoze o elektronskoj trgovini će se možda pokazati kao konzervativne.
Rast virtuelne kupovine će promeniti način na koji mislimo šta znači biti kompanija koja se bavi maloprodajom i šta znači prodavati proizvode.
Na primer, pripadnica N-Generacije želi da kupi kožnu jaknu. Možda će probati nekoliko u radnji da odabere marku. Tada ide kući i unosi svoje kriterijume u softverskog agenta – stil, boja, mere, dizajnerska marka, itd. Agent izlazi na Mrežu i pronalazi najbolju cenu. Kao što je objašnjeno u knjizi Digitalna Ekonomija, digitalno tržište će biti robno tržište, jer će cena i dostupnost biti glavni faktori u prodaji, kao na robnom tržištu za pšenicu u Čikagu. Dalje, cene će se možda dinamički menjati, zavisno od ponude na Mreži. Prodavac jakni može poslati agenta na Mrežu da odredi današnju cenu, cenu ovog sata, ili ovog minuta. Ili će prodavac odrediti da kada na skladištu ima 1,000 komada, cena je “x”. Kada ih ima 100, cena je “y”. Ili možda uopšte neće biti robe na zalihama - prodavac se ponaša kao virtuelni proizvođač, veleprodaja, i maloprodaja za grupu kompanija koje zajedno proizvode jakne po narudžbini.
U privredi bejbi bum generacije postojali su mnogi različiti industrijski “sektori” kao što su maloprodaja, finansijske usluge, proizvodnja i obrazovanje. Ali ovi stari sektori će se raščlaniti u novoj privredi u kojoj će potrošač biti pripadnik N-Generacije.
Kako se kultura N-Generacije bude širila u društvu, tako će svaka institucija morati da se menja. U tehnologiji dolazi do fundamentalne promene, od odnosa baziranih na sili ka odnosima baziranim na uzajamnom prihvatanju. Pre nego što su se pojavili otvoreni sistemi, kompjuterske kompanije su se trudile da "zadrže" korisnike za sebe, softverom koji je radio samo na njihovoj opremi. Računarski sistemi su bili hijerarhijski, centralizovani oko glavnog "hosta." Danas su mreže zasnovane na otvorenim standardima zamenile stari model.
Na isti način će i N-Generacija izmeniti poslovanje. U starim hijerarhijski organizovanim firmama zaposleni su radili za šefove koji su im govorili šta da rade. Ako bi zadovoljili pretpostavljene, mogli su da napreduju. Ljudi su držani unutar zidova određenog odeljenja. N-Generacija želi mreže – umrežena preduzeća – a ne hijerarhiju i birokratiju.
Kako se ova otvorenost bude širila tržištem, tako će se moć i autoritet pomerati prema potrošaču, zbog lakoće i temeljnosti kojom će pažljivi kupci moći da porede proizvode. Potrošači će imati znanje na osnovu koga će imati veće zahteve i očekivaće proizvode i usluge prilagođene njihovim potrebama. Videćemo kako će se moć otvorenosti širiti van trgovine u druge institucije i društvo u celini.
Naravno, hijerarhija neće potpuno nestati. Društvo još uvek ima potrebu za autoritetom i kontrolom u oblastima od dečije zaštite i upravljačkih odluka, do zaštite zakonitosti i javnog reda i mira. Ali kako N-Generacija bude imala sve veći uticaj, trend će biti ka mrežama, pre nego hijerarhijama, prema otvorenoj saradnji pre nego komandovanju, prema konsenzusu radije nego arbitrirajućoj vlasti. Kao studenti, deca i potrošači, pripadnici N-Generacije uzrokuju pritisak za promenama u školstvu, porodici, i tržištu. Kao visokokvalifikovani radnici, nastavnici, lideri država, preduzetnici i kupci, pripadnici N-Generacije će biti nezaustavljiva sila ka transformaciji. U prošlosti, mnogi od takozvanih postmodernih koncepata su bile ideje čije vreme nije bilo došlo. Čekali su novu generaciju koja bi ih prihvatila i implementirala.
Reprint iz publikacije Digitalno Odrastanje: Uspon Net Generacije, od Don Tapscotta. © Copyright 1998 by McGraw-Hill Companies.
Reprinted with permission of McGraw-Hill Companies.
Copyright © 1994, 1995, 1996, 1997 & 1998 Oracle Corporation.
All Rights Reserved.
 |
|
|
|
|
|
