Virtualna trgovina

Virtualna gotovina: 
Mogućnost za Web trgovce

Firme koje žele da prodaju proizvode sa niskom cenom na Webu imaju malo izbora u pogledu prihvatanja sredstava plaćanja. Rešenja sa elektronskom gotovinom (E-gotovina) nisu široko prihvaćena od potrošača, a korišćenje gotovine smeštene na smart karticama spada u tržište koje još uvek nije sazrelo.

Pretpostavke za strateško planiranje

• Do 2003., 50% finansijski aktivnih korisnika Interneta će koristiti smart kartice za kupovinu jeftinih proizvoda preko Interneta (verovatnoća 0.6).

• Do 2001., softverska rešenja za virtualnu gotovinu, koja se može koristiti samo preko Interneta, će postati prevaziđena u Sjedinjenim Državama
  (verovatnoća 0.8).
  
  

Današnje nestabilno tržište elektronske gotovine je uglavnom stvoreno od strane ponuđača i firmi koje nude rešenja za "mikroplaćanja" boreći se da na tržištu plasiraju svoje proizvode (vidi Tačku 1). Do 2002., plaćanja preko Interneta koja neće biti realizovana kreditnim/bankarskim karticama će pokrivati 15-20% finansijskih transakcija na Webu, što će ukupno iznositi oko 40 milijardi dolara. Tačna forma koju će imati narastajuće tržište mikroplaćanja je još uvek nejasna, međutim, o tome se pregovara između malih firmi koje razvijaju specijalizovana rešenja i velikih kompanija koje izdaju kreditne kartice. Rešenja za elektronsku gotovinu su posebno važna za Internet prodaju stavki sa niskom cenom (tipično ispod 10 dolara). Korišćenje kreditnih kartica preko Interneta, što je glavni način plaćanja danas, je suviše skupo za trgovce koji procesiraju male iznose transakcija. Papirni čekovi su anahroni kada se radi o on-line kupovini, gotovina se ne može elektronski prenositi, što uobičajena rešenja za plaćanja malih iznosa čini nemogućim preko Weba. Do sada su se kompanije, koje prodaju na Webu, klonile prodaja sa malim iznosima, oslanjajući se umesto toga na reklamiranje ili pretplatu, kao izvore prihoda.

Tačka 1 - Mikroplaćanje

Ovaj pojam se odnosi na plaćanja u malim apoenima za stavke kao što su članci iz časopisa, muzički snimci, definicije iz rečnika, rešenja za igre, novine i kafa – roba koja se i u fizičkom svetu kupuje "sitninom."

Opcije za elektronsku gotovinu: Potrebu za sistemima za mikroplaćanja jasno prepoznaju firme koje se bave tehnologijom i procesiranjem kartica. Korišćenjem sistema za elektronsku gotovinu kupci će preuzimati takvu “gotovinu” u elektronskom obliku iz banke koja podržava odgovarajući program, i odgovarajuću monetarnu vrednost smestiti ili u “novčanik” program na personalnom računaru – softversko rešenje – ili na “smart karticu” sa mikročipom. Softverska rešenja mogu da se koriste samo na personalnom računaru koji ima aktiviran odgovarajući “novčanik” program, dok je za smart kartice potreban uređaj opremljen odgovarajućim čitačem. Obe opcije su veoma nezgodne za potrošače, tako da se proizvođači trude da novim verzijama ovih proizvoda uklone prepreke njihovom korišćenju (vidi Tačku 2). Smart kartice će se nametnuti kao dominantan medijum za virtualnu gotovinu, jer omogućavaju upravljanje višestrukim finansijskim računima i odnosima (vidi Tačku 3). Za razliku od softverskih rešenja projektovanih za korišćenje na Webu, prenosive smart kartice se mogu koristiti i u maloprodajnim (point-of-sale) transakcijama. Tehnologija smart kartica će se postepeno preneti u postojeću infrastrukturu do 2003 (verovatnoća 0.6). Trgovci će početi da menjaju zastarele POS terminale opremom koja može da čita smart kartice, dok proizvođači već nude jeftine smart-card čitače u laptop računarima, i kao uloške za flopi disketne pogone u personalnim računarima.

Tačka 2 - Unapređenje Elektronske gotovine

Sledeća verzija Virtuelnog-Novčića, koji proizvodi firma CyberCash ("VirtuelnaGotovina") će biti urađena u Java programskom jeziku, tako da korisnici više neće morati da instaliraju poseban "novčanik" softver na svoje personalne računare. Hewlett-Packard je upravo počeo da prodaje svoj Omnibook laptop računar sa ugrađenim rešenjem za smart kartice koje košta 180 američkih dolara. Intelidata prodaje čitač smart kartica koji se ubacuje u disketni pogon personalnog računara i košta oko 120 dolara.

Tačka 3 - Smart Kartice

Pored toga što na njih može da se smešta "gotovina," smart kartice mogu da zamene najveći broj kartica koje danas potrošači drže u svojim novčanicima. Na njih se snimaju funkcije kreditnih i bankovnih kartica, a druga tipična funkcija je sigurnosna informacija o autentikaciji nosioca kartice. Druge popularne funkcije uključuju: programe lojalnosti (npr. putnici avionskih kompanija koji ostvaruju određenu "kilometražu", popusti, snimanje i automatsko servisiranje korisničkih preferenci); telefoni, plaćanje parkiranja i javnog prevoza; elektronsko izdavanje karata. Svaka funkcija je smeštena u virtualnom "novčaniku" u kome se može primeniti jedinstvena šema sigurnosti.

Kada će Smart Kartice biti široko prihvaćene? Pre nego što smart kartice postanu sveprisutne, potrebno je da se dve konkurentne grupacije – koje vode Mondex (većinsko vlasništvo MasterCard) i VISA – dogovore oko standarda koji bi omogućio da kartice budu operativne na različitim lokacijama (vidi Tačku 4). Pojavljuju se mnoge implementacije smart kartica širom sveta, naročito u Evropi i Aziji (vidi Tačku 5), ali nisu međusobno kompatibilne, što ograničava korisnika na usluge i funkcionalnost jednog ponuđača.

Tačka 4 - Različite Inicijative za Uvođenje Smart Card Standarda

VISA promoviše operativni sistem za korišćenje smart kartica baziran na Java programskom jeziku, dok Mondex nudi svoj sopstveni Multos operativni sistem, koji sada podržavaju MasterCard i American Express. Multos se integriše sa Microsoftovom ActiveX tehnologijom, dok VISA daje prednost standardu firme Sun. Ovog proleća je 12 najvažnijih firmi, uključujući IBM, Sun, Netscape, VISA, Shlumberger i Gemplus, u ovoj grani industrije promovisalo novo OpenCard okruženje, što omogućava smart karticama baziranim na Java jeziku da rade sa različitim čitačima smart kartica. Primetno je da se ovom konzorcijumu nisu pridružili Microsoft i MasterCard.

Na sličan način su raspodeljeni i standardi u sigurnosti smart kartica. VISA, MasterCard i American Express promovišu SET, dok se većina firmi koje razvijaju elektronsku trgovinu usteže od primene zbog njegove složenosti. Postoje i alternativna rešenja u rasponu od jednostavne SSL enkripcije do kombinacija PINova, SSL, sertifikata, ključeva za enkripciju, i biološke autentikacije korišćenjem otisaka prstiju, prepoznavanja glasa i skeniranja retine.

Tačka 5 - Smart Kartice: Međunarodno prihvatanje

Smart kartice se mnogo spremnije prihvataju u Aziji i Evropi, u kojima je 70% svih smart kartica koje su trenutno u upotrebi. Ono što nedostaje Evropi i Aziji u odnosu na Sjedinjene Države, je robustna telekomunikaciona mreža, koja služi kao kičma za brzo, sveobuhvatno procesiranje kreditnih kartica, pa su umesto toga tražili off-line rešenja, koja ne zahtevaju autorizaciju u realnom vremenu.

Važnije je da banke i preduzeća ohrabre potrošače da koriste smart kartice. Banke bi trebalo da promovišu smart kartice kao upotrebljivu i jeftinu alternativu korišćenju postojećih mašina za distribuciju gotovine (ATM). Ali, velike banke, koje imaju sve veći broj mreža ATM mašina, nemaju interes da odgovaraju svoje korisnike od korišćenja tih uređaja, koji im daju snažnu konkrentsku prednost u odnosu na male banke čiji korisnici moraju da plaćaju visoke iznose za korišćenje ATM uređaja velikih banaka. Kada se VISA i Mondex dogovore o usklađivanju standarda (verovatnoća 0.8), očekujemo da institucije male i srednje veličine utiču na veću upotrebu smart kartica, tako što će reklamirati kartice kao način za izbegavanje troškova korišćenja ATM uređaja. Na kraju, ni velike banke neće imati drugog izbora već da prihvate takvo rešenje. Programi za uspostavljanje lojalnosti korisnika će isto biti motivacija za korišćenje kartica, kao što su programi za stimulisanje putnika avio kompanija uticali na to da se kreditne kartice jedinstveno koriste na svim trgovačkim lokacijama.

Softverska Rešenja: CyberCash i Digicash nude softverska rešenja za elektronsku gotovinu, a Digital Equipment je lansirao softverski pilot proizvod baziran na jedinstvenom odnosu trgovac-korisnik. Rešenja bazirana isključivo na softveru imaju ograničen uspeh i ponuđači takvih rešenja moraju da se prilagode narastajućem tržištu smart kartica. Prepreke njihovom uspešnom korišćenju uključuju: činjenicu da rešenja bazirana samo na Web-u ne uzimaju u obzir ostale point-of-sale kanale maloprodaje (vidi Tačku 6); nedovoljnu tržišnu prepoznatljivost tih rešenja; komplikovano korišćenje za korisnika; i sklonost banaka da rade sa izdavačima širom svea prihvaćenih kreditnih kartica.

Tačka 6 - Internet Deo u Ukupnoj Trgovini

U 1997, Internet trgovina u Sjedinjenim Državama je iznosila oko 2,5 milijardi američkih dolara, dok je ukupno tržište za maloprodaju proizvoda u Sjedinjenim Državama iznosilo oko 2,5 hiljade milijardi dolara.

Zaključak: Smart kartice će početi da dominiraju tržištem Internet virtuelne gotovine do 2003, dok će rešenja bazirana samo na softveru postati prevaziđena u Sjedinjenim Državama. Trgovci i finansijske institucije koje obavljaju poslovne aktivnosti na Webu, bi trebalo da razmotre implementaciju smart kartica, polako šireći bazu korisnika nuđenjem funkcija elektronske gotovine, plaćanja i sigurnosti, kao i programima za uspostavljanje lojalnosti korisnika. Ovo bi firmama dalo početnu prednost u primeni elektronske trgovine proizvoda i usluga sa niskim cenama, i omogućilo bankama da zadrže korisnike koji zahtevaju “inteligentne” usluge smart kartica.

Skraćenice:

ATM Bankomat
PIN Lični identifikacioni broj
POS Maloprodajno mesto (Point of sale)
SET Sigurna Elektronska Transakcija
SSL Secure Sockets Layer

Ovaj dokument je potekao iz IT Journal, plaćenog servisa koji se može dobiti na web prezentaciji Gartner Interactive - Gartner Grupe.
Copyright 1997, 1998 by GartnerGroup. Sva prava pridržana. Reprodukcija ove publikacije u bilo kom vidu bez prethodne pismene saglasnosti je zabranjena. 

Pripremio: Vojislav Rodić.